"Svemirski monstrum" stiže do Srbije! Zver iz Irana šokirala svet, oružje iz Teherana može da sravni London i Pariz

Napad Irana na američko-britansku vojnu bazu na ostrvu Dijego Garsija otkrio je domet upotrebljenih projektila - on prevazilazi oružane sposobnosti u poznatom arsenalu Teherana. Ostrvo leži na oko 3.800 kilometara od Irana, skoro dvostruko više iznad 2.000 km za koje se smatralo da je krajnji domet Teherana, što znači da su veliki evropski gradovi u dometu i ugroženi.

Do napada je došlo nekoliko sati nakon što je Britanija odobrila američkim snagama da koriste njihove baze za odbranu regiona, uključujući “američke odbrambene operacije za uništavanje raketnih lokacija i kapaciteta koji se koriste za napade na brodove u Ormuskom moreuzu”. Dozvole su date za korišćenje baza RAF Ferford u Glosterširu Engleskoj i Dijego Garsija u arhipelagu Čagos u Indijskom okeanu. Iran je na ovo reagovao. Ministar spoljnih poslova Abas Aragči upozorio je da će Teheran “iskoristiti svoje pravo na samoodbranu”.

Sama baza Dijego Garsija - strateški aerodrom koji može da primi B-2 stelt bombardere - nije pretrpela nikakvu štetu, prema izvorima “Blumberga”. Britansko Ministarstvo odbrane je u saopštenju za CNBC potvrdilo da je Iran “neuspešno gađao” bazu. Jedna raketa je, kako se navodi, otkazala i pala u okean, a druga je presretnuta tokom leta prema bazi.

Prema “Volstrit žurnalu”, ovo je prva operativna upotreba balističkih raketa srednjeg dometa od strane Irana u tronedeljnom ratu i značajan pokušaj da dosegne daleko van Bliskog istoka.

S kakvim je oružjem Iran gađao ostrvo

Iran je razvio rakete sposobne da dosegnu glavne evropske gradove, saopštila je izraelska vojska (IDF).

Izraelska vojska je objavila i mapu dometa iranskih raketa, na kojoj je prikazana naša zemlja, ali na kojoj su Kosovo prikazali kao nezavisnu državu.

Prema IDF, Iran je gađao ostrvo dvostepenom interkontinentalnom balističkom raketom. Ovo se odnosi na projektile sa najmanje dva raketna motora, od kojih jedan omogućava projektilu da dođe do svemira, a drugi ga potiskuje do njegovog cilja - sa dometom do 4.000 km. Neki stručnjaci sugerišu da je Iran možda upotrebio svoju tehnologiju lansiranja u svemir Simorg da poveća domet svojih projektila, odnosno da je modifikovao svemirske rakete-nosače za izvođenje napada.

- Balističke rakete su svemirske rakete. Lansiraju se, odu veoma visoko i zatim se vraćaju velikom brzinom. Ako imate svemirski program, imate i program balističkih raketa - rekao je “Dejli mejlu” Stiv Prest, bivši komodor Kraljevske mornarice.

Evropski gradovi u dometu Irana

Oružje dometa skoro 4.000 km moglo bi da ugrozi velike evropske gradove poput Londona i Pariza, a Iran je već zapretio da će ciljati rekreativne i turističke lokacije širom sveta, ističući da i dalje proizvodi rakete.

- Ove rakete nisu namenjene da pogode Izrael. Njihov domet se proteže do evropskih prestonica: Berlin, Pariz i Rim su svi u direktnom dometu pretnje - rekao je načelnik Generalštaba IDF general-potpukovnik Ejal Zamir.

Balkan je dobrano u dometu ovih iranskih raketa - region se nalazi na udaljenosti oko 2-3.000 km vazdušnim putem. Distanca između Beograda i Teherana je oko 3.000 km. Nemačka je takođe u dometu, uključujući Berlin. Pariz i London su otprilike udaljenost oko 4.000 km vazdušnim putem, dok do Rima ima upola manje.

Britanija u panici: "Nemamo odbranu"

Britanija bi bila primorana da se osloni na američke sisteme protivraketne odbrane raspoređene u Evropi ukoliko bi Iran izveo raketni napad na evropsko ostrvo sličan onom na bazu Dijego Garsija, piše “Dejli mejl”.

Odbrambeni stručnjaci su precizirali da bi Britanija, u slučaju balističkog napada, morala da se osloni na američke odbrambene sisteme SM-3 raspoređene širom istočne Evrope, ili na rakete “patriot” koje koriste Nemci, kako bi presrela projektile.

Veruje se da je jedna iranska raketa ispaljena ka Dijego Garsiji oborena upravo presretačem SM-3 sa američkog ratnog broda.

Britanska ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper osudila je iranske raketne napade na tu bazu i naglasila da njena zemlja neće biti uvučena u širi sukob.

Koliko Iran ima ovih raketa

Nije jasno da li Teheran poseduje još balističkih raketa srednjeg dometa, piše “Blumberg”.

- Niko, i mislim baš niko, nije ni pretpostavio da Iran ima rakete tog dometa. To znači da su verovatno koristili modifikovani projektil, možda prototip - rekao je listu Vilijam Alberk, saradnik Pacifičkog foruma, dodajući da to ukazuje da Teheran i dalje ima skladišta ili radionice sposobne za takve prepravke.

Prema Alberku, Iran je mogao da smanji težinu postojeće rakete ili čak da ukloni bojevu glavu kako bi povećao njen domet. Takođe je moguće da je reč o jedinstvenom, posebno modifikovanom modelu. Američki stručnjak za neširenje nuklearnog oružja Džefri Luis rekao je “Blumbergu” da je poznato da Iran ima civilne rakete poput svemirskog lansirnog vozila “zoldžanah”, koje bi se moglo prepraviti za upotrebu kao balistička raketa.

- Iran ima više svemirskih lansirnih sistema koji bi mogli da se koriste kao balističke rakete srednjeg dometa. Ranije smo procenjivali da bi “zoldžanah”, kao dvostepena raketa na čvrsto gorivo, mogla da ima domet od 4.000-5.000 km - rekao je on.

Motori na čvrsto gorivo takođe znače da se rakete mogu lansirati uz mnogo kraće upozorenje, jer nije potrebno prethodno punjenje gorivom.

U američkim i izraelskim udarima već su uništeni neki delovi iranskih satelitskih i raketnih programa. SAD i Izrael procenjuju da su uništili oko dve trećine iranskih lansera raketa, dok američki ministar odbrane Pit Hegset tvrdi da je ofanzivna sposobnost režima smanjena za 90%. Ipak, Teheran nastavlja da zasipa ciljeve širom Persijskog zaliva sa stotinama balističkih raketa i sa više od 2.100 improvizovanih krstarećih raketa tipa “šahed”.

Bonus video:

(Espreso/Blic)